Angažujte kućnog knjigovođu

Pošto sam jedan od onih koji su smatrali da je prijavljivanje izdavanja nekretnina zakonska obaveza i da bi zakonske obaveze trebalo poštovati, pre nekoliko godina, kada sam izdao jedan stan koji je u mom vlasništvu, potpisao sam ugovor sa zakupcem i odneo ga radi prijave u nadležnu poresku službu. Već na tom prvom koraku „nadležnosti“ počinju problemi. Naime, ja stanujem na opštini Stari grad a nekretnina se nalazi na teritoriji opštine Savski venac. Prema tada važećim propisima prijavljivanje i plaćanje poreza bilo je određeno prema teritoriji na kojoj se nekretnina nalazi – znači opštini Savski venac. Na osnovu moje prijave i kopije ugovora opštinska poreska služba sačinila je odluku o porezu i poštom mi je dostavila. Na osnovu te odluke ja sam u četiri tromesečne rate plaćao porez i bio miran do narednog januara kada je trebalo ponovo podneti prijavu i ponovo potpisani ugovor. Pitao sam se zašto, budući da je zakupnina ostala ista a u ugovoru je postojala klasična klauzula o važnosti („dok jedna od strana ugovornica pismenim putem ne otkaže…“). Ali, dobro, takvi su propisi.

Posle par godina dobijam pismo od poreske uprave opštine Savski venac da se sada više ne plaća opštini na kojoj se nekretnina nalazi već opštini na kojoj stanujem. Istovremeno sam obavešten da sada moram da pišem molbu poreskoj upravi da se iznos koji sam za proteklo tromesečje uplatio na račun Savskog venca preknjiži na Stari grad. Zašto to poreska služba nije sama uradila nije mi bilo jasno, kao što mi nije bio jasan ni dalji razvoj događaja. Naime, pošto sam narednog januara pripremio kopiju ugovora o zakupu i popunjenu poresku prijavu i otišao u poresku službu opštine Stari grad, saopšteno mi je da moju prijavu ne mogu da prime jer je sada uveden sistem samooporezivanja. Drugim rečima, treba da na sajtu Ministarstva finansija nađem obrazac PPOPO, popunim ga u dva primerka, sam izračunam koliki mi je poreski razrez, donesem u poresku upravu zajedno sa kopijom poštanske uplatnice i tako svaka tri meseca (za šta mi je svakog puta potrebno nekih 45 minuta i menjanje dva prevoza). Izuzetno ljubazna službenica poreske uprave mi je pokazala kako se nalazi obrazac na sajtu ministarstva, kako se ispunjava i odštampala mi je jedan primerak tako popunjenog obrasca kao uzor za ubuduće.

Lepo. Istina, sada umesto jedanput moram četiri puta godišnje da idem u poresku upravu (45 minuta, dva prevoza, itd), ali je bar jasno šta je potrebno uraditi. Međutim, to ubuduće je trajalo samo godinu-dve dana, kada sam, nakon jedne izvršene tromesečne uplate (uključujući i odlazak u poresku upravu da podnesem čuveni PPOPO i kopiju uplatnice) dobio telefonski poziv od iste one ljubazne službenice koja me moli da dođem do nje u Upravu, jer je „bilo nekih izmena“. Posle 45 minuta i dva prevoza stigao sam do službenice koja mi je objasnila da je sada obrazac izmenjen, ali i da su izmenjeni i brojevi računa i poziva na broj. Veoma ljubazno mi je pokazala kako se popunjava novi obrazac i dala mi je nove brojeve računa i poziva na broj koji važe smo za uplatu te rate.

Takođe me je uputila da narednog tromesečja popunim dva nova PPOPO obrasca, sam izračunam koliko treba da platim za porez, ali da ništa ne plaćam već da dođem u poresku upravu (opet) gde će mi dati brojeve računa i poziva na broj koji će važiti za tu uplatu. Pošto sam ja već uplatio iznos poreze za dato tromesečje, ona me je, ljubazno, zamolila da, ponovo, pišem molbu poreskoj upravi da preknjiži uplatu sa starog broja računa na novi. Sve sam to uradio i dok sam narednih dana razmišljao zašto poreska uprava nije mogla sama da izvrši preknjiženje jer je stari broj računa bio njihov a i novi broj računa je njihov, meni je stigla opomena od poreske uprave da nisam platio porez za to tromesečje, propraćena svim mogućim pretnjama o utuženju, prinudnom izvršenju itd. Opet sam promenio dva prevoza i posle 45 minuta stigao u poresku upravu gde su mi, istina ljubazno, rekli da je, eto, „kompjuter izbacio moje ime“ sa naznakom da kasnim sa plaćanjem i da će sve biti rešeno bez problema.

Posle tri meseca nalazim na sajtu ministarstva novi PPOPO obrazac, popunjavam ga prema dobijenim uputstvima i odlazim u poresku upravu (45 min, itd.) gde mi saopštavaju da je ljubazna službenica na godišnjem odmoru i da „navratim za jedno nedelju dana“, budući da je osoba koja je zamenjuje otišla kod lekara. Posle nedelju dana ponovo odlazim u poresku upravu gde mi se ljubazno saopštava da to ne može tako, već da je sistem modernizovan i da se sada poreske prijave primaju isključivo elektronskim putem. Ljubazna službenica mi opet popunjava, sada „elektronsku“ prijavu i daje mi bojeve koji važe samo za tu uplatu, uz napomenu da ne pokušavam da platim u pošti iza ugla, jer pošte te informacije još nisu dobile već da moram da platim na šalterima ministarstva finansija (bivši SDK).

Istovremeno mi objašnjava kako postupati ubuduće. Najpre moram da odem u najbližu stanicu policije da dobijem sertifikovani elektronski potpis. Sa tim sertifikatom i obrascem PEP treba ponovo da dođem u poresku upravu (minuti, prevozi, itd.) da se moj elektronski potpis identifikuje i „ubaci u sistem“, nakon toga na kraju sledećeg tromesečja treba da popunim na svom računaru PPOPO (ako uspem da ga nađem na internetu) da ga elektronski pošaljem i da, ako sam sve dobro uradio, elektronski tražim broj računa i poziv na broj na koji na šalterima Ministarstva finansija treba da uplatim porez. Ukoliko to baš nisam razumeo i ne bih umeo to da izvedem, moraću, kako mi je rečeno, da „angažujem knjigovođu“! Sada čekam sledeće tromesečje i dalje „uprošćavanje“ sistema, veću brigu Ministarstva finansija o nama dobrim platišama poreza na iznajmljivanje nekretnina, koji bi, pored plaćanja 20% poreze, trebalo da sertifikuju svoj elektronski potpis (cena sertifikacije mi je još nepoznata), kupe računar, plate knjigovođu, saznaju na neki volšeban način koje su bivše SDK filijale pretvorene u šalterske službe Ministarstva finansija i obogaćeni tako dobrim iskustvom zdušno pozovu sve druge građane koji iznajmljuju nekretnine da im se veselo i radosno pridruže.

Autor je profesor iz Beograda